“Умом Россию не понять, Аршином общим не измерить. У ней особенная стать —В Россию можно только верить“.

“Не може Русија умом да се схвати. Општим аршином се на да измерити. Њен лик је чудан и чудно те гледа. У Русију можеш само веровати”.

Фјодор Тјутевич

Бојана Петровић

У Русију сам први пут дошла почетком септембра 2019. године. Санкт Петербург, Петроград, Лењинград ме је дочекао обасјан сунцем, те сам сасвим могла да осетим град који пркоси времену, властима које су се мењале, које су покушавале њега да мењају, а заправо створиле од њега оно што он јесте данас- јединствени град на свету, град белих ноћи, град царева и револуционара, град победник. Прва мисао кад сам згазила на руску земљу: “Боже, како је све велико.” И данас, после шест месеци кад ме питају: “Каква је Русија? Какви су Руси?” мој одговор је прво тишина. Русија се не да објаснити, Русија мора да се осети. Русија је пространство. Руси су душа тог пространства. Од Мурманска до Владивостока простире се руска земља. У тој великој земљи природа је разна, од снежних предела Сибира до топлих обала мора на Криму. Од неистражених тајги Чукотске до брдовитог Кавказа. А Руски народ, тј. росисский народ…то нису само Руси. То су и Чечени, Ненци, Јакути, Ескими, Татари, и још више од 190 народа… Све то обједињено у једној земљи. А сами Руси разликују се по томе из ког предела Русије су. Једно им је заједничко. До њих, до њихове душе, треба доћи. Не пуштају сваког у свој свет, у своју приватност, не смеју се ако им није до смеха, нема осмеха из пуке љубазности. У Русији се најбоље види како је природа утицала на формирање особености човека. Непрегледне руске шуме, руске планине, пољане, језера, реке, пространства окована ледом…та природа је непобедива, неукротива. У пролеће вам се чини да је припитомљена, да је потчињена, док сву своју силу и власт показује када наступи руска зима и ветар. Тад покаже су своју суровост. Дан траје кратко, сунца буде тек на пар сати током целог месеца, ноћи су дуге… И сами Руси кажу: “Зиму треба преживети”.

Као што природа има свој штит, тако га има и народ који вековима овде покушава да је укроти. Мора Рус да осети да може да вам верује. Па и кад вас пусти у његов свет, не можете га прочитати. Али можете осетити његову душу. У речима, у саветима, у делима, у начину размишљања. У целој тој атмосфери снегом и ледом оковане природе, дугих црних ноћи, греје вас душа (понекад и водка). У Русији сам упознала себе. Ветар са Балтичког мора као да је оголио моју душу и ја сам научила да себе разумем. Док чекате летње беле ноћи, руска зимска ноћ вас онако хладна загрли и ви ни не приметите када та хладноћа заправо крене да вас греје. Свако осећање постаје јаче, свака мисао јаснија. Руска душа, Рус, Русија…то је вишеслојни сложени појам. Појам који уме да прикаже силу и моћ с једне стране, а са друге разумевање, праштање и љубав. У разговору са својом пријатељицом Рускињом из Алтајског краја, Сашом, о томе шта је снага човека видела сам у чему се ми од њих разликујемо. За нас Балканце снажан је човек који има толико јак карактер да истраје да избрише из живота блиског човека који му је нанео неправду. Он је тада принципијелан, стабилан, успео је разумом да победи емоције. Саша на то одговара: ”Бојана, то није снага, то је себичност. Снага је таквог човека разумети и опростити му.” И тада схватам да је оно о чему је писао Достојевски – управо та руска душа уткана у сваког од њих. Тако различити, ипак смо њихова браћа, у шта ме је уверио и пијани Рус који је , док сам му помагала да се врати кући, плачући говорио: “Ах, Славјанка наша, наша браћа Срби, ко би други нама помогао.”

Сам руски језик је одличје њиховог погледа на свет. Логички след осећања и размишљања. Тај језик као да појачава сваки ваш осећај, нарочито љубав. Има ли лепшег обраћања вољеној особи него “родная моя», али не у смислу једноставно “рођена моја” већ она која је део тебе, она која је за тебе створена, која те осећа, она која је иста као ти, коју волиш исто као своју “родину” (отаџбину).

За шест месеци не знам да вам објасним шта је Русија. Не знам ни да ли ћу за три године то знати. То ће морати да сам истражи свако од вас. Ја знам само да осећања која у мени буди Русија не могу наћи нигде на свету. Док истражујем пространства Русије и руског народа, истражујем своју сопствену душу.

Бојана Петровић, дипломирани правник са просеком 10.00, апсолутни победник XXV такмичења у беседништву Правног факултета Универзитета у Београду, студент мастер студија права на најстаријем универзитету у Русији, Санктпетербуршком државном универзитету, и велики родољуб