Највећи писац модерне српске књижевности, Милош Црњански, на упорно инсистирање једног новинара о узорима, одговориоје „ако баш хоћете, ја сам ђак Кинеза“. И не само учитељи Црњанског. Цео свет је данас постао ђак Кинеза, са чуђењем и дивљењем гледајући на човечну и племениту моћ Народне Републике Кине. Након злокобне епидемије, они сада иступају са Далеког Истока као победници и нова нада човечанства. Српски народ пристиглу помоћ Кине поздравља не само са надом у физичко, већ и у психолошко излечење. На данашњи дан пре 21 годину, почело је НАТО бомбардовање Србије. Данас, када овај видео пуштамо у етар, ми се налазимо у братском и спасоносном загрљају Кине. „Добро дело је чудо, које два срца чини срећним. Зло дело је одсуство чуда, које два срца суши.
Гле, нико не говори о чуду, када се трава суши, а сви говоре о чуду, када трава расте“, каже владика Николај. И ево, дошао је дан када ће црну коб 24. марта 1999. године, надићи чудо овог 24. марта 2020. када српски и кинески народ челиче пријатељство. А они који су говорили о „корозивном“ утицају Кине, нека знају да је од ове године српско-кинеска веза налик сабљи димискији из наших народних песама, и да нема бљештавијег и чвршћег челика од оног којим је исковано наше савезништво. Невидљивог непријатеља који је постао сурови усуд човечанства, победићемо. Добра дела учињена под тешким околностима, у болести и несрећи, биће залог будућих успеха и тријумфа, који нас неизоставно чекају у будућности. Јер, ми из Центра за међународне односе и културну сарадњу, напослетку, и верујемо да у будућност треба гледати, и у њу ићи. А тамо стоји савез за будућност, савез Србије и Кине.

Оснивачи Центра за међународне односе и културну сарадњу