Knjiga koja se čita u dahu. Značjano delo za potpunije razumevanje života i dela Ive Andrića. Kako autor kaže: „Ako vam je intrigantna priča o (kasnijem) dobitniku Nobelove nagrade za književnost, koji je proslavio rođendan sa Adolfom Hitlerom, pregovarao o oružju sa Hermanom Geringom i koga je Staljin pozvao u Moskvu, možda će vam biti intrigantna i ova knjiga, zasnovana na arhivskim dokumentima. Dolazi u avgustu“.

Mihael Martens
Rođen je 1973. godine u Hamburgu. Od 1995-2000 godine kao novinar boravio je u Rusiji i bivšem Sovjetskom Savezu. Od 2001 godine je novinar Frankfurter algemajne cajtunga i izveštavao je iz Zajednici nezavisnih država i Avganistana.

Mihael Martens je napisao prvu sveobuhvatnu (možemo slobodno reći i višeslojnu) biografiju Ive Andrića. Pritom, autor ovog značajnog biografskog dela uspeo je da nam približi XX vek očima dečaka koji je danima gledao u izlog sa novim knjigama ubeđen u zamisao da su te knjige jedini prozor u svet.

Ivo Andrić u Višegradu

Naslov knjige „U požaru svetova” parafraza je rečenice iz Andrićeve priče „Žena na kamenu” jer, prema rečima autora ove knjige, najbolje ilustruje Andrićev politički život: „Sagoreti bez ostatka, izgubiti se u opštem požaru svetova kao vatra u vatri”, naglašava izdavač „Laguna”.

Autor počinje svoju delo predgovorom nakon predgovora. Opisuje Bosnu. Bosnu koja bez duše ne postoji. Bosnu punu mitomanije i verovanja u natprirodno. Bosnu prepuni prelepih pejzaža. Siromašnu Bosnu. Andrićevu Bosnu. Ovakav uvod u pripovedačku spiralu, niz koju se penjemo i spuštamo, čitajući Martensevo delo pruža nam slobodu da otputujemo u zamišljene predele i zajedno sazrevamo sa junakom ove priče.

Književno sazrevanje podjedanko je važno kao njegovo diplomatsko napredovanje – to je poruka koju nam šalje Martens. Upućuje nas na memore Sesil Parota, Vauhnika, Šelenberga na Gregorića i Bosija. Na Andrićeve bivše prijatelje kojima je on okrenuo leđa, na građanska klevetanja socijalističke Jugoslavije. Izaziva nas da preispitujemo Andrićevu ulogu u presudnim političkim momentima starih nam država.

„Ova knjiga predstavlja pokušaj približavanja jednom čoveku i njegovom dobu“, zapisano je na početku. Preporuka: ovu knjigu treba čitati istovremeno sa knjigom „Sunce ovog dana“ Vladimira Pištala.