U kakvom svetu ćemo živeti posle korona virusa?

Svet kakav smo poznavali pre virusa Kovid-19 je nestao, a onaj koji dolazi je na nama, piše briselski Politiko u analizi o uticaju pandemije na svakodnevni život, demokratiju i Evropsku uniju.

Portal navodi da je kriza brojne zemlje stavila u karantin, devastirala brojne poslove, ubila stotine hiljada ljudi, blokirala stotine miliona, ako ne i milijarde života, zbog čega se postavlja pitanje šta je sledeće.

Dok svet pokušava da otkrije kako će biti živeti sa korona virusom ili pretnjom od narednih epidemija, potpuno je jasno da pandemija ima potencijal da omete industrije, ubrza kulturne i ekonomske trendove.EPA-EFE (Juan Ignacio Roncoroni)

Komercijalno tržište nekretnina ozbiljno je pogođeno krizom izazvanom korona virusom, a pretpostavlja se da se brojni poslovi neće ponovo pokrenuti kada kriza prođe, dok će drugi dozvoliti svojim zaposlenima da rade od kuća.

Uprkos povremenim frustracijama koje nastaju radom od kuće, menadžeri u pojedinim industrijama su otkrili kako video konferencije mogu da budu praktične i čak efikasnije od stotine sastanaka.

Nemački ministar rada Hubertus Hajl rekao je da je u pripremi nacrt zakona kojim bi se ljudima omogućilo da rade od kuća.

Čak i kompanije koje će nastaviti da rade ali sa mnogo više prostora u kancelarijama.

Kako se navodi devastiran je i ugostiteljski sektor, jer je prosto neobično zamisliti Evropu koja se ne vraća kulturi obedovanja i otvorenih kafića.

Prema Adrijanu Kuminsu, članu odbora HOTREC-a trebaće da prođe neko vreme pre nego što se situacija vrati približno na onu kakva je bila pre pandemije.

Pandemija je uticala i na skraćivanje lanaca snabdevanja hranom, a jedan od prvih opipljivih uticaja korona virusa kbila je panična kupovina i prazne police u prodavnicama podstaknuti strahom od nstašice.

Neki tvrde da bi kriza trebalo da podstakne duboko razmišljanje o odnosu između Evropljana i hrane, od onoga što sada jedemo u blokadi, do onoga što bismo trebali da jedemo kada je sve gotovo – kao i odakle dolazi.

Komesar EU za poljoprivredu Januš Vojčičovski smatra da je najvažnija lekcija Evropi da treba da uzgaja svoje žitarice i da manje zavisi od drugih.

Takođe, kriza je uticala na odnos ljudi prema hrani – zatvaranje restorana i granica zemlje usmerilo je Evropljane na domaće kuhinje i na pravljenje hleba, kolača i druge hrane u sopstvenim kuhinjama.

Prema istraživanju agencije JuGov (YouGov) 42 odsto Britanaca reklo je da više cene hranu nego ranije, a 38 odsto da kuvaju više nego pre krize.

„Dugo vremena nismo cenili pravu vrednost naše hrane. Uzimali smo je zdravo za gotovo“, rekao je izvršni direktor JuGov Mete Like.

Politiko piše i da je kriza povećala prodaju namirnica putem interneta budući da su potrošači bili previše uplašeni da napuštaju kuće tokom krize, zbog čega su se mnogi lanci prebacili na onlajn kupovinu.

Prema predviđanjima stručnjaka taj trend će se nastaviti i nakon krize.

U brojnim zemljama nadaju se da će se promeniti i situacija kada se radi o biciklima, a mnogi gradovi od Milana do Bogote razmišljaju koje korake da preduzmu da se poveća korišćenje tog prevoznog sredstva.

Promenjen je i gradski saobraćaj, pa tako karta više u pojedinim gradovima ne može da se kupi u samom autobusu.

Prizemljena je i avio industrija, a mogućnost da se sastanci održavaju putem video konferencija a ne uživo svakako će smanjiti promet u avio saobraćaju.

Takođe, to što će na brojnim aerodromima verovatno postojati kontrolni punktovi za proveru temperatura i testiranje na Kovid-19 svakako će uticati na brojnost putnika, a poseban izazov predstavlja socijalno distanciranje.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/u-kakvom-svetu-cemo-ziveti-posle-korona-virusa_1120797.html