Pandemija će negativno uticati podjednako na moć Kine i na moć SAD, ali će imati posledice negativne i po aktuelni svetski poredak

Autor teksta Kevin Rud (bivši premijer Australije i predsednik Instituta za azijsku politiku u Njujorku) kaže u današnjem (Djurdjevdan, 2020) tekstu da su se tokom januara i februara šampanjci otvarali od strane nekih zvaničnika spoljnopolitičkog establišmenta u Americi, a sve u nadi da je konačno došlo do dugo očekivanog ishoda unutar kineske domaće politike – da su se nacija i Partija konačno razočarali u svog generalnog sekretara imajući u vidu njegove „pogrešne korake“ u obračunu sa epidemijom korona virusa.


„Zatim je usledilo ono što je od iracionalnog osećaja nadmoći vodilo ka ništa manje iracionalnom očaju – virus je počeo u martu i aprilu da se širi od Istoka ka Zapadu. Komentatori su sa besom dočekali bilo kakvo tumačenje situacije koje bi sugerisalo da je ovo trenutak u kome Kina može postići trijumf u svojoj geopolitičkoj borbi sa SAD. Ovakvo mišljenje proishodilo je iz kineskog domišljatog i repetativnog narativa o poreklu virusa, brutalne efikasnosti koju je kineski režim pokazao u borbi protiv COVIDa i pekinške globalne pomoći ugroženima. Kineska javnost je za to vreme ushićeno nagomilavala dokaze o rastrojenosti američkog vođstva, ističući tom prilikom razlike između uspešnosti kineskog modela i američkog ravnodušnog pristupa: ukratko – „narodni rat“ protiv COVIDa je dobijen, i uspešnost kineskog modela je dokazana“, navodi autor teksta.

Niti Pax Sinica ni Pax Americana ne mogu da budu uspostavljeni na način na koji projektuje elita bilo jedne ili druge zemlje, jer će obe države iz ove pandemije izaći značajno oslabljene. Posledica ovakvog stanja, smatra autor, koje će biti obeleženo domaćom i međunarodnom slabošću i Kine i Amerike, te njihovo odsustvo iz struktura od međunarodne bezbednosti do trgovine, vodiće ka anarhiji. Bez „skretničara“ koji bi regulisao međunarodne tokove u njegovim raznim formama, doći će do sukoba nacionalizama umesto kooperacije kao modela koji je optimalan za globalni i lokalni razvoj. U takvim uslovima je ono što se danas dešava u toku borbe zemalja sa izazovima pandemije tek naznaka onoga što će uslediti.

Ako pratimo istorijski nagib, tri će uslova opredeliti vođstvo u postpandemijskom svetu: promene u ekonomskoj i vojnoj moći velikih sila, način na koji će te promene biti doživljene od ostatka sveta i strategije sa kojima će velike sile pristupiti problemu. Autor teksta ne vidi ni za Kinu ni za SAD lak zadatak u tome.

„The status of the United States as a global leader over the past seven decades has been built not just on wealth and power but also, and just as important, on the legitimacy that flows from the United States’ domestic governance, provision of global public goods, and ability and willingness to muster and coordinate a global response to crises. The coronavirus pandemic is testing all three elements of U.S. leadership. So far, Washington is failing the test“. („The Coronavirus Could Reshape Global Order“, Foreign Affairs, 18. mart 2020)

Na drugoj strani, navodi g. Rud, Kina se suočava sa sopstvenim problemima. Tokom aprila, mada su široko pozdravljene drakonske mere g. Ksija u smislu borbe protiv COVID-19, pojavile su se i brojne poluzvanične izjave brojnih kineskih partijskih prvaka, koje pokreću pitanja o tačnom broju umrlih i inficiranih. Nikakva državna subvencija u drugoj polovini 2020, kaže autor, neće pomoći oporavak privrede koja je ozbiljne udarce doživela usled pandemije. Naročito je značajno to što se postavlja pitanje o realnom izvoznom potencijalu Kine, imajući u vidu stanje zemalja koje iz Kine uvoze. Na izvoz otpada 38% kineskog BDP-a. Ovogodišnji rast bi usled ovih okolnosti mogao da bude 0%, što bi bio najgori rezultat od Kulturne revolucije pre pet decenija. Takođe, stogodišnjica Komunističke partije Kine koja čeka u 2021. godini je trenutak za koji je Kina najavila dodatni porast (dupliranje) BDPa, što će biti u ovim uslovima nemoguće.

Sa druge strane, navodi autor, Trampova administracija je ostavila utisak vlade koja ne može ni sa svojim problemima da se razračuna, te sledstveno ne može ni pomišljati na pomoć drugima. Takođe, ova kriza će u SAD podstaknuti dalju polarizaciju društva, nasuprot onome što bi bio očekivano – nacionalnom jedinstvu. Obim američke privrede bi se prema nekim viđenjima mogao smanjiti za čak 14% što je najveće smanjenje od Drugog svetskog rata. Vašington je već preduzeo mere za pomoć privredi, izdvojivši 10% svog BDPa za te mere, čineći time da se javni dug Amerike poveća na čitavih 100% BDP-a, čime se najviše približila rekordu iz Drugog svetskog rata – nivou od 106%. Nema garancija, uprkos zauzimanju Federalnih rezervi, MMF-a i nekih članica G20, da se trenutna kriza neće u budućnosti proširiti.

Autor dalje pogled Kine ka Americi naziva „lenjinističkim“, budući da je fokuisran na dve bitne činjinice američke moći: „američko oružje“ i „američki dolar“. Protagonisti takvog pogleda su „vučje diplomate“ (eng.  “wolf-warrior” diplomats), koje sada nastoje da poprave način na koji se Kina percipira u svetu, jer glasovi negodovanja povodom pandemije, a protiv Kine, čuju se, npr, u Indiji, Indoneziji i Iranu istovremeno.

SAD ništa bolje neće proći povodom svoje „meke moći“. Autor naznačava da se sada vidi šta znači u praksi „America first“. Nekada se ka Americi moglo okrenuti u ovakvim trenucima naglašava autor. Sada se sa užasom gledalo kako Amerika pokušava da prigrabi vakcinu koja se razrađuje u Nemačkoj, dočekane su vesti o prodoru virusa na nosač aviona Teodor Ruzevelt, a svi su posmatrali urušavanje slobode tržišta, kada je obustavljen izvoz medicinske opreme u Kanadu.

Čini se da će malo ostati od prethodnih kinesko-američkih odnosa. Tramp sa svoje strane traži, na talasu nacionalnog „besa“ krivca u Kini za pandemiju. Alternativa, u vidu Bajdena, nije ništa izglednija u pogledu unapređenja odnosa između Kine i Amerike, osim nekih oblasti kao što su klimatske promene, globalno zdravlje i finansijska stabilnost. Ipak, u Kini se sa većim oduševljenjem gleda na Trampa, imajući u vidu njegovu fleksibilnost po pitanju onoga što su tradicionalni vektori kretanja američke spoljne politike.

Trgovinski rat između Kine i SAD koji je počeo 2018. sada se zahuktava, usled pandemije, dok se u Pekingu vode opšte rasprave u javnosti o tome da li je kinesko nastupanje preterano reformističko kod kuće, dok je preterano samopouzdano u inostranstvu. Pre Ksija postojala je filozofija prema kojoj Kina ne treba da iznosi zahteve za realnom promenom na terenu u pogledu svojih pretenzija, do trenutka dok ne bude dovoljno ekonomski i u drugim pogledima stabilna i nadmoćna. Ipak, od Ksijevog vremena, njene pretenzije i inicijative, kao što su njena prava u Južnokineskom moru i Inicijativa „Pojas i Put“ postali su one tačke preloma kineske politike, u kojima ona poseže za realnom validacijom svoje moći. Ipak, nakon pandemije, pred g. Ksijem stoje dva puta: jedan koji bi podrazumevao osnaživanje odnosa sa SAD dok pandemija kao tema ne pređe u domen političke prošlosti, ili bi u cilju ublažavanja kritike kod kuće mogao posegnuti za tvrđim zahtevima u inostranstvu. Verovatno je da će Ksi koristiti oba pristupa spolja, dok će njegova unutrašnja politika čekati na svoju kristalizaciju do 22. kongresa kineske KP 2022. godine.

Najosetljivije pitanje između Kine i SAD ostaje Tajvan. Kina će se verovatno truditi da suzi međunarodni okvir za suvereno delovanje Tajvana, dok će Amerika nastojati da osnaži položaj Tajvana gurajući ga u SZO. To bi moglo sve dovesti do rasplitanja složenog čvora u pogledu „politike Jedne Kine“, na kojoj od 1979. počiva odnos Kine i SAD. U tom smislu, ne bi trebalo da zaučuđuje ni mogućnost vojnog sukoba oko Tajvana.

Novi hladni rat?

Kina i SAD se nalaze u novoj fazi odnosa, kaže autor. Kina sa svoje strane postavlja pitanje utemeljenosti akutelnog poretka, najpre na regionalnom, pa sve češće i na globalnom nivou. Sa svoje strane, Tramp joj olakšava, slabeći najpre savez okupljen oko SAD, te delegitimizujući međunarodne institucije, stvarajući time vakuum, koji vapi za Kinom da ga ispuni. Rezultat je bio disfukncionalan i haotičan svet.

Aktuelna kriza će dalje pojačati intezitet ovih trendova. Sukob Kine i SAD postoji na čitavom spektru polja: ekonomskom, tehnološkom, finansijskom, vojnom, ideološkom. Odnos Kine i SAD prema drugim zemljama biće uslovljen odnosom između ove dve zemlje.

Doskorašnji odnos u finansijskom svetu bio je „lepak“ koji je držao ove dve zemlje u nemogućnosti da povedu Hladni rat 2.0, pa su takva predviđanja pre korone delovala nemoguće. Ipak, odluka Vašingtona da prekine investicije američkih penzionih fondova u Kinu mogu prekinuti vezu koju je Kinu držala za Trezor SAD. Sa druge strane, Kina je lansirala svoju digitalnu valutu. To kao da najavljuje mogući sukob. Dodatno ka ovome može voditi odluka Kine da vojno podupre svoju Inicijativu „Pojas i put“. Za to vreme, međunarodne institucije i norme koje su držale poredak na nogama, slabe, i postaju poprište za delatno rivalstvo dve zemlje. Nema, kako kaže Džosef Naj, sistemskog menadžera, koji bi mogao da poredak reguliše na pravi način. Drugim rečima, sve i da ne sledi Hladni rat 2.0, ovo bi mogao biti početak Hladnog rata 1.5.

Postoje, zaključuje autor, g. Rud, i bolji izgledi za izlazak iz ovog problema. Ukoliko bi se Vašington opredelio za promenu politike, ukoliko bi Peking svoju reformsku i svoju međunarodnu politiku rekonfigurisao, te ako bi se stvorila neka nova politika zasnovana na američko-sovjetskom odnosu detanta, katastrofa, tj. rat, bi bili izbegnuti. Potrebno je da druge zemlje takođe pruže podršku institucijama međunarodnog poretka, kako bi pretrajale do trenutka povratka geopolitičke stabilnosti. Istorija se ne da predvideti. Ipak, ukoliko se ne pokaže dovoljno razuma, 2020te bi mogle da deluju kao avet 1930ih. Samo razumna politika može sprečiti katastrofu.

Link izvora: https://www.foreignaffairs.com/articles/united-states/2020-05-06/coming-post-covid-anarchy

Napomena: Svi stavovi izrečeni u tekstu isključivo su stavovi autora teksta. Priređivač je, ukoliko napomenom nije drugačije naznačeno, isključivo prenosio vest, bez tumačenja ili nametanja bilo kakvog zaključka.