Prošlo je skoro 6 decenija od pojave prvog filma o britanskom tajnom agentu 007. Džejmsa Bonda stvorio je 1953. godine britanski pisac i novinar Ian Fleming koji je takođe bio obaveštajac u britanskoj mornarici. Kao obaveštajni oficir, Fleming je bio umešan u planiranje operacije Mleveno meso i operacije Zlatno oko tokom Drugog svetskog rata, a njegov rad tokom rata i kasnije kao novinara dao je mnogo pozadine i detalja romanima o Džejmsu Bondu. Fleming je kasnije izjavio da je Džejms Bond mešavina svih tajnih agenata i diverzanata sa kojima se susreo u ratu.

Ian Fleming , britanski pisac i novinar, najpoznatiji kao tvorac serije romana o Džejms Bondu.

Školovan je u prestižnoj školi za dečake, Eton. Proslavio se serijalom romana o tajnom agentu 007, jednom od najvećih hitova književnosti 20. veka, još poznatijem po filmovima koji se snimaju i danas.

Fleming i njegova mašta

Nakon Flemingove smrti 1964. godine Glidrouz prodakšns, izdavač Flemingovih romana, planirao je novu seriju knjiga koje bi bile potpisane pseudonimom „Robert Markam” i koje bi naizmenice pisali razni autori. Međutim, samo jedan od planiranih romana ugledao je svetlo dana i to 1968, a radilo se o romanu Pukovnik San autora Kingslija Ejmisa. Ejmis je prethodno napisao dve knjige o Bondu, esej Dosije Džejms Bond iz 1964. godine i duhovitu Knjigu o Bondu, ili svaki muškarac je 007 iz 1965. (napisanu pod pseudonimom „Poručnik-pukovnik Vilijam (Bil) Taner”, gde se radi o stalnom sporednom liku u romanima o Bondu). Dugo godina se smatralo da je Ejmis imao ulogu pisca iz senke u romanu Čovek sa zlatnim pištoljem iako više izvora demantuje tu tvrdnju. (Vidi Kontroverze oko Čoveka sa zlatnim pištoljem.)

Godine 1973. Flemingov biograf Džon Pirson dobio je porudžbinu od Glidrouza da napiše izmišljenu biografiju Džejmsa Bonda. Pirson je napisao knjigu Džejms Bond: Autorizovana biografija agenta 007 u prvom licu i to kao da je poznavao Bonda osobno. Obožavaoci Bondovog lika i dela, podjednako i čitaoci i gledaoci, sjajno su primili knjigu. Pošto se u knjizi pojavljuje mnoštvo faktografskih neslaganja u osnosu na Flemingove knjige, došlo je do žučnih rasprava među obožavaocima oko kanoničkog statusa knjige; neki su čak smatrali da se radi o apokrifnom delu sve dok jedan izdavač nije ponovo objavio knjigu, ali ovaj put kao oficijelni roman u biblioteci Flemingovih romana. Glidrouz je planirao i novi serijal romana koje bi pisao Pirson, ali do realizacije te zamisli nije došlo. Pre ovog romana, Pirson je napisao ranu biografiju Ijana Fleminga pod naslovom Život Ijana Fleminga.

Godine 1977 snimljen je film Špijun koji me voleo, a odmah potom scenario je prerađen u roman koji je Glidrouz objavio uprkos značajnim odstupanju scenarija od istoimenog Flemingovog romana. Slično će se desiti i sa preradom scenarija za roman Operacija Svemir iz 1979. godine. Obe prerade delo su scenariste Kristofera Vuda i smatraju se prvim oficijelnim preradama filmskog scenarija o Bondu u roman, iako, u tehničkom smislu, ta čast pripada dvama ranijim scenarijima. Naime, Flemingov roman Operacija Grom u stvari je prerađen scenario istoimenog filma koji su napisali sam Fleming, Kevin Meklori i Džek Vitingam (i gde je roman objavljen pre filma), a zbirka pripovedaka Samo za tvoje oči najvećim je delom zasnovana na neobjavljenim scenarijima.

Literarni serijal o Bondu dobio je novi polet u 80-im godinama objavljivanjem nekoliko romana pisca Džona Gardnera; u periodu od 1981. do 1996. Gardner je napisao četrnaest romana o Bondu i još dve prerade scenarija u roman, čak i nadmašivši Fleminga u nekim aspektima. Najkrupnija izmena je prilagođavanje Bondovog sveta 80-im godinama; na taj način likovi su istih godina kao i u Flemingovim delima 40-ak godina ranije. Uopšte uzev, Gardnerov serijal se smatra uspešnim, iako je o kanoničkom statusu romana može razgovarati.

Popov kao inspiracija

Jedan od tajnih agenata po kome je Džejms Bond rađen bio je i Srbin Dušan Popov. Popov je rođen u Titelu 1912. godine u porodici bogatih trgovaca i bio je srpski obaveštajac, odnosno jugoslovenski dvostruki agent koji je radio za MI6 tokom Drugog svetskog rata. Tajno ime mu je bilo Tricikl kako se nazivala i špijunska mreža u koju je bio uključen.

U Flemingovim romanima Džejms Bond je strastveni pušač koji popuši oko 70 cigareta dnevno, a Šon Koneri se u prvim filmovima nije u potpunosti pridržavao toga. Kad je ulogu tajnog agenta 007 dobio Rodžer Mur, on je želeo da napravi razliku između njegove i Šonove uloge pa je tako umesto cigareta pušio cigare. Čak mu je ugovorom bilo zagarantovano da će biti snabdeven neograničenim količinama cigara za šta je bio obezbeđen budžet od nekoliko hiljada dolara. Što se tiče alkohola, Bond je u romanima popio 317 alkoholnih pića što je po jedno na svakih sedam stranica. U filmovima je viđen kako pije čak 114 puta, odnosno po jedno piće na svake 24.3 minute. Omiljeno piće mu je, znate, klasičan votka martini, promućkan, ne promešan.

Zarada od filmova o Džejmsu Bondu trenutno je na drugom mestu na listi najvećih zarada, odmah iza Zvezdanih ratova. Žanrovski, romani i filmovi o Bondu kreću se u rasponu od realističkih špijunskih drama do izleta u naučnu fantastiku.

Flemingovi originalni radovi su uglavnom mračni – bez lepršavosti i svima poznatih pronalazačkih „dosetki”. Umesto toga, u njima imamo spoj jedinstvenih negativaca, neobičnih zapleta i senzualnih žena koje se najčešće zaljubljuju u Bonda. U filmovima se detaljno razrađuju sadržaji Flemingovih knjiga i uvode razne spravice koje smišljaju genijalci iz Kjuovog odeljenja, angažuju kaskaderi u opasnim scenama i vrlo često Flemingovi zapleti menjaju do neprepoznatljivosti tako da postanu mnogo primereniji filmskom mediju i samim tim zanimljiviji publici. Bondove avanture su obično u vezi s nekom formulom pri čemu Bond spasava svet koji želi uništiti apokaliptični negativac, obično ludak. Naravno, negativac nastoji da ubije Bonda namamljujući ga u smrtonosnu zamku pri čemu taj isti negativac gubi važne informacije; Bond se izvlači iz opasnosti i koristi upravo te informacije da bi onemogućio zločinca.

Rusi, najčešći negativci u romanima, bili su prilično iritirani velikim uspehom tih „zapadnjačkih” špijunskih romana u kojima junak sa Zapada baš svaki put pobeđuje Ruse. Zbog toga su 1968. godine na tržište izbacili špijunski roman Zahovljeva misija pisca Andreja Guljaškog u kojem komunističi junak u velikom stilu definitivno poražava 007.

Scena pucnja iz pištolja je scena tipična za sve filmove o Džejms Bondu. Prvi put je izvedena u filmu Doktor No. Izveo ju je kaskader Bob Simons. Sve do filma Operacija Grom ovu scenu je izvodio Simons, da bi je u Operaciji Grom izveo Šon Koneri. Od tada za ovu scenu nisu više korišćeni kaskaderi, već su je izvodili glavni glumci.

Najnovije ostvarenje je film „Nema vremena za umiranje, koji dolazi u naše bioskope ove godine. Bond uživa u mirnom životu nakon napuštanja tajne službe dok ga ne poseti stari prijatelj Feliks Lajter iz Cije i zatraži njegovu pomoć. Tada odlazi u misiju spasavanja otetog naučnika, a pri tome će se naći na putu tajanstvenom naoružanom negativcu s opasnom, modernom tehnologijom.