Gratulerer med dagen, Norge!

Danas je Dan ustavnosti Kraljevine Norveške! 

Tim povodom vam predstavljamo neke zanimljivosti o ovoj skandinavskoj državi.

Kraljevina Norveška je po uređenju ustavna monarhija i parlamentarna demokratija na čijem čelu se nalazi kralj Harald V i premijerka Erna Solberg. 

Norveška je najsevernija zemlja na našem kontinentu. 

U Hamerfestu, najsevernijem gradu na svetu, tokom dva letnja meseca sunce sija i u ponoć. Norveška je zbog toga nazvana Zemljom ponoćnog sunca.

Čak 99 % električne energije, Norveška dobija iz hidroelektrana.

Nobelova nagrada za mir se dodeljuje svake godine u Oslu, glavnom gradu Norveške.

Jedna je od retkih evropskih zemalja čiji se narod  na čak dva referenduma, održana 1972. i 1994. godine, izjasnio protiv ulaska u Evropsku uniju.

Norveški pustolovni duh ne jenjava ni danas – mnogi Norvežani idu u lov na kitove.

U Norveškoj postoji oko 450.000 jezera. Takođe ima oko 50.000 ostrva i obalu dugačku više od 83.000 kilometara, a samo je 2,28 % obradivog zemljišta.

Oslo je 2012. godine proglašen za jedan od najskupljih gradova u svetu.

Obrazovanje u Norveškoj je besplatno, kako za Norvežane tako i za državljane drugih država, tako da nas ni ne čudi podatak da je samo 1% nepismenih.

Jedna od omiljenih poslastica je Kvikk lunsj, nešto slično Kit Kat-u kod nas, ali Norvežani čak i vezanih očiju mogu da prepoznaju taj jedinstveni ukus čokoladice sa kojom idu svuda.

Norvežani imaju svoju vrstu karamelizovanog sira karakterističnog sladunjavog ukusa kojeg rado kombinuju sa marmeladom.

S obzirom da Norveška ima lepu prirodu, vikendom njeni žitelji obožavaju da idu u kolibe koje nazivaju hite (hytta), koje se nalaze izvan grada, u prirodi.

Norvežani su narod koji je otkrio (i usavršio) skijanje.

Preko 86% Norvežana govori engleski.

Svake godine na današnji dan većina Norvežana oblači narodnu nošnju i izlazi na ulice kako bi proslavili ovaj praznik.

Vikinzi

U Norveškoj, Švedskoj i Danskoj se period  između 800 – 1050 godine naziva doba Vikinga. Ljudi su u to vreme uglavnom živeli od poljoprivrede, stočarstva, lova i ribolova. Kako su imali dobre brodove, bili su mogućnosti da putuju i trguju sa drugim državama. Među produktima koje su prodavali bilo je  životinjske kože, konca, bakalara, gvožđa i više vrsta poludragog i dragog kamenja. Zanimljivost je da su žene u tom periodu bile prilično nezavisne. Vikinzi su bili, naravno, politeisti. Najveći među njima je Odin, bog mudrosti i poezije. Po njemu je sreda dobila ime u germanskim jezicima (onsdag). Smatra se da je  mudrost stekao tako što je žrtvovao jedno oko. Njegov sin Tor bio je najpopularniji među bogovima. Mnoga norveška imena, ženska i muška su počinjala sa Tor, kao što su Torun, Toralf, Torbjorn. Tor je bio prek, ratoboran i jak. Po njemu je četvrtak dobio ime u danskom, norveškom, švedskom i engleskom jeziku. Vikinzi su bili pod uticajem raznih kultura na koje su nailazili u Evropi, a tako su se upoznali i sa hrišćanstvom. Nosili su šlemove, naravno, ali bez rogova kako ih često prikazuju. Takođe, bili su poznati po odličnoj higijeni za to vreme.

Kao godina utemeljenja norveške kraljevine se smatra 885. kada je Harold Harfager (Harald Hårfagre) pristupio ujedinjenju pojedinih plemena. Za vreme vladavine njegovog praunuka Olafa II Debelog (1015-1027) je definitivno izvršeno ujedinjenje čitave Norveške.

Ulav Trigvason (Olav Tryggvason) je bio norveški kralj u periodu između 995-1000. godine. Izgradio je prvu crkvu u Norveškoj 995. godine i osnovao grad Trondhajm 997. godine. Bio je kralj pet godina, do 1000. godine kada je bio ubijen. Put do prestola je bio poprilično buran.  Njegov otac je bio kralj Istočne Norveške, ubijen od strane naroda koji je želeo drugog kralja, a njegova majka Astrid koja je shvatala da za njih nije bezbedno da ostanu u zemlji, pobegla je u Švedsku sa Ulavom, a nakon par godina je pomislila kako bi bili sigurniji da odu kod njenog brata, Sigurda. Na tom putu su ih presreli i napali Vikinzi i oboje prodali kao robove. Ulav je imao sreće i dobro se snašao kao rob kod jednog bogatog farmera u Estoniji. Jednog dana Sigurd je došao u Estoniju kako bi pronašao Ulava i otkupio ga je od farmera u čijem je vlasništvu bio. Kada je napunio osamnaest godina krenuo je da se bori, pali i pljačka po Engleskoj, Irskoj i Škotskoj. Dok je bio u Engleskoj krstio se i zato se smatra da je upravo on uveo hrišćanstvo u svojoj zemlji. 

Tragični 14. vek ostavio je trag crne smrti i u Norveškoj. Veruje se da je bolest pokosila skoro polovinu stanovništva. 

Unija sa Danskom

Od 1380. godine je Norveška bila u uniji sa Danskom. To je bila unija koja je trajala preko 400 godina, sve do 1814.  Formalno su države bile jednake, ali je kralj živeo u Danskoj pa je ona bila dominantnija država. Norveška je u tom periodu već bila oslabljena kako  ekonomski tako i politički pa je 1536. godine odlučeno da ona bude deo Danske. Jedna od glavnih posledica unije sa Danskom je bio gubitak norveškog pisanog jezika. Većina Norvežana je još uvek govorila norveškim dijalektom, ali najveći broj onih  koji su znali da pišu, pisali su na danskom. Pored jezika, bilo je posledica i u verskom pogledu.  Kralj je uveo luteransku reformaciju u Norveškoj, sličnu kao što je postojala u Danskoj. Godine 1537. došlo je do raskola između dansko-norveške crkve i katoličke crkve i pape u Rimu. Kralj je postao poglavar crkve i preuzeo je celokupnu imovinu koju je crkva posedovala. Jezik crkve je takođe promenjen. Ranije se bogosluženje obavljalo na latinskom jeziku, ali je Martin Luter smatrao da se ljudima treba obraćati na jeziku kojim pričaju kako bi razumeli ono što im se govori, na narodnom jeziku.

Unija sa Švedskom

Dansko – Norveška Unija je podržala francuskog cara Napoleona tokom rata velikih sila početkom 19. veka. Nakon što je Napoleon izgubio rat, Danska je bila prinuđena da se odrekne Norveške i da je da Švedskoj.  U Norveškoj su smatrali da treba da iskoriste priliku da utiču na svoju situaciju i da ponovo postane nezavisna. Sto dvanaest predstavnika iz zemlje je krenulo zajedno u Eidsvol (Eidsvoll) i za kratko vreme su napisali nov ustav. To je bilo 17. maja 1814. godine. Novi Ustav je donet i Norveška je proglašena nezavisnom. Švedskoj se to nije dopalo i posle kratkog rata Norveška je morala da se preda. Zatim je usledio period teških pregovora pre nego što su zemlje postigle sporazum. Švedski prestolonaslednik Karl Johan je dozvolio da zadrže ustav, ali uz određene promene. Društvo u Norveškoj se dosta promenilo tokom unije sa Švedskom. Mnogi su imigrirali u Ameriku, a  smatra se da se taj broj kreće od 900.000 tokom 1815. godine do 2,3 miliona 1905. godine. Iako je Norveška imala veliku samostalnost u uniji, ipak je želela da se odvoji od Švedske. Godine 1905. na referendumu je bilo 368.208 glasova za otcepljenje, a samo 184 je glasalo protiv. Žene tada još uvek nisu imale pravo glasa, ali su organizovale sopstvenu žensku peticiju i prikupile blizu 250.000 glasova za izdvajanje iz unije. Švedska nije bila željna rata tako da je pustila Norvešku da istupi iz unije.

Norveški jezik

Što se tiče norveškog jezika, čak i dok je bila u uniji sa Švedskom, oni koji su znali da pišu pisali su na danskom jeziku. Zato su neki intelektualci tog vremena počeli da rade na tome da Norveška kodifikuje svoj pisani (književni) jezik. Norveški i danski su slični jezici, pa se počelo sa pisanjem norveškog time što bi se u danski jezik unosile norveške reči i dijalekat. Na taj način je nastao bukmol (bokmål). Sa druge strane, Ivar Osen (Ivar Aasen) je putovao zemljom i zapisivao kako ljudi govore. Kada je zabeležio dijalekte, stvorio je jezik koji se naziva ninošk (nynorsk). Danas se koriste obe varijante.

Znamenite ličnosti

Edvard Munk (Edvard Munch 1863-1944) je bio jedan od najpoznatijih norveških slikara. Verovatno ne postoji osoba koja nije čula za njegovo delo „Krik“ (Skrik). Njegova majka je umrla od tuberkuloze kada je imao samo pet godina. Kasnije, kada je napunio 14 godina, sestra mu je umrla od iste bolesti. Njena smrt je snažno uticala na njega, ali ga je  podstakla da stvori neka od njegovih najpoznatijih dela poput „Bolesnog deteta“ (Det syke barn). Bio je često bolestan, izolovan i usamljen kao dete što je verovatno dovelo do toga da izraste u večito nespokojnog čoveka. Tokom života je putovao dosta i upravo u tom periodu je postao veoma nervozan i najviše konzumirao alkohol. Posle nervnog sloma i boravka u bolnici odlučio je da se vrati u Norvešku. Nije imao dece, pa je svu svoju zaostavštinu dao građanima Osla.

Knut Hamsun (1859-1952) je jedan od najpoznatijih norveških pisaca. Rodjen je na severu Norveške (Hamarøy, Nordland) i u većini svojih knjiga je opisivao upravo prirodu i ljude iz tog dela zemlje. Roditelji su mu bili siromašni pa je već sa 14 godina počeo da radi. U mladosti Knut je dosta vremena provodio radeći, a kada je imao slobodno vreme pisao je. Pažnju je privukao svojim delom „Glad“ (Sult) 1890. godine u kom je govori o mislima i osećanjima nervoznog mladića koji hoda okolo i gladuje. Za roman „Plodovi zemlje“ (Markens grøde), dobio je 1920. godine Nobelovu nagradu za književnost.

Miona Prica
Za Centar za medjunarodne odnose i kulturnu saradnju