На годишњицу рођења француског романописца и оснивача реализма, генијалног Онореа де Балзака, говоримо о његовом споменику који је извајао највећи светски вајар свих времена, Огист Роден.

Ова два “мајстора свог заната” нису се могла познавати јер је Роден имао само 10 година када је Балзак умро 1850. године. Француски писац Емил Зола, тадашњи председник француског удружења писаца – Socite des Gens des Letteres, 1891. задужује педесетогодишњег вајара да изради Балзаков споменик, који је требало да буде постављен испред Théâtre Français у Паризу. Многи су сматрали да ће овај задатак бити сувише комплексан јер је прошло скоро пола века од Балзакове смрти и Роден није имао прилике да га упозна.


Извесно је да Роден није могао да изваја скулптуру високог, мишићавог човека, када је “див француске књижевности био низак, здепаст човек, незграпног изгледа и, последицама претераног рада последњих година живота, физички разорен”. Међутим, Роден је ипак тежио да направи што вернију скулптуру. Студирао је Балзакове фотографије и портрете, прочитао је све књиге о њему, чак је и путовао у Турен, провинцију у централној Француској где је Балзак рођен, да испита типове и карактеристике конституције типичне за то поднебље.


Роден се приликом израде споменика определио да га, због корпулентности тела, одене у тешки огртач који потпуно прекрива тело, а који је Балзак носио током стварања. Овакав, слободнији приказ, се није посебно допао Удружењу. Када је након шест година завршио скулптуру и изложио гипсани модел, утисци су били различити. Ликовни критичари су били бесни и скулптуру су поредили са жабом у џаку и Снешком Белићем, док су колеге уметници попут Оскара Вајлда и Клода Монеа, похвалили дело као изразио добро. Скулптура је била много истинитији приказ писца него што је удружење желело да прихвати, ослобођена свих традиционалистичких форми вајарства и реалистичког портрета. Користећи се симболистичким правцем, уздизањем скулптуре у висину од мале правоугаоне основе и драматичним замахом главе ка небу, Роден је оживео Балзакову стваралачку моћ и генијалност. 

Политичка ситуација у Француској такође није ишла Родену у прилог, јер је Емил Зола у то време био укључен у Драјфусову аферу, а све ово је резултирало одбијањем споменика. Роден није доживео да споменик буде изливен у бронзу. Тек 1939. године, бронзани одливак је постављен на Распаил булевар у Паризу.


Поврх свега, ово импресионистичко дело се сматра једном од најбољих Роденових скулптура. После шест година рада и израде 50 гипсаних студија, које се данас налазе у бројним музејима широм света, Роден је створио револуционарно дело које и данас задивљује поштоваоце ова два генија. Роден је једном рекао “Размишљам о Балзаковом интензивном раду, о тежини његовог живота, његовим непрекидним борбама и његовој огромној храбрости. Желим да искажем све то”. Данас можемо рећи да је и сам проживео сопствене мисли.

Извор: Федон

Софија Миленковић
Директор маркетинга Центра за међународне односе и културну сарадњу