Текст од 20. маја у Foreign Affairs као да је својеврсни одговор на упозорење које износи The Economist. У духу одбране америчких интереса, аутори најпре постављају наративни оквир у ком читаоцима сугеришу да замисле ситуацију у којој 2022. године, Америка од Мосада добија следеће информације: захваљујући учешћу у међународној трговини која је заснована на јуану, Иран је успео да дигне своју трговину са Кином, Индијом, Европом и Русијом. Следеће што чини иранска влада, у тој симулираној стварности – доводи до краја свој нуклеарни систем. У том тренутку, оно што The Economist назива „економијом као оружјем“ чега је употреба ескалирала у току Обамине администрације, није више опција за сузбијање иранске моћи. Читалац се пита, сасвим рационално – шта онда преостаје да се сазбије опасност од Ирана као агресивне нуклеарне силе?

          Ипак, аутори пружају утеху, сугеришући да је такав сценарио мало вероватан. Ипак, кажу, кинеска централна банка је после петогодишњег планирања, коначно пустила у етар пилот пројекат употребе дигиталне валуте у четири кинеска града, чиме је показала да је знатно испред САД. Аутори упозоравају да се што пре мора приступити општем националном консензусу, ради стварања америчког одговора у свету новонастајаћих дигиталних националних валута. У супротном, кажу, средства која ће остати САД на располагању за борбу против Ирана, Северне Кореје, Русије и других, биће знатно сужена. Јер за то време, Кина, користећи платформе као што су Alipay и WeChat, јача свој финансијски утицај на Блиском истоку, у Југоисточној Азији и у Африци.

          Кина је, показује се, плански ушла у овај пројекат, јер је већ 2014. године када се почело са реализацијом Made in China 2025. економске реформе, постојала база за оваква предузимања: постојали су вештачка интелигенција, блокчејн технологија и платформе за дигитално плаћање. Дигитални новац је већ у широкој употреби, у приватним банкама широм света. Међутим, ако би кинеска државна банка себи обезбедила платформу за финансијску циркулацију дигиталних валута, онда би у истој мери обезбедила и економску сувереност у односу на деценијску супремацију долара, што је база америчке хегемонистичке политике.

          Када је прошле године Фејсбук, тачније Марк Закенберг, представио Либру, као базу за британску фунту, амерички долар, евро и јапански јен, тиме је само убрзао настојање Кине, да ојача своју дигиталну валуту. Кинеска банка је одговорила да би лансирање Либре у коначници довело до стварања „светске супер-суверене валуте“ те да ће Кина предузети све да заштити своју сувереност. И док су дигиталне валуте и даље доста непоуздане, нарочито биткоин, кинески дигитални јуан би представљао строго централизовану монету, осигурану од стране Народне банке Кине. Самим тим дигитални јуан би постигао оно што дигиталне валуте у свету тренутно онеспособљава да доспеју у ширу употребу: стабилност, поуздане платне платформе и легитимност у очима других влада. Нарочита корист за Кину ће доћи тек онда када почне да шири своју дигиталну финансијску инфраструктуру преко својих граница.

          Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication (SWIFT) је и данас један од темеља америчке финансијске доминације, имајући у виду да се у просеку дневно преко њега оствари циркулација 5 трилиона долара. Међутим, већ сада, Руси имају свој System for Transfer of Financial Messages (SPFS), Кина има свој the Cross-Border Interbank Payments System (CIPS), а пет европских земаља (Белгија, Холандија, Данска, Финска и Шведска) је ради трговине са Ираном основало the Instrument in Support of Trade Exchanges (INSTEX). Канада и Сингапур такође разматрају да све трансакције спроводе мимо SWIFT-a, док Хонг Конг и Тајланд то већ чине. Европска светска банка такође сарађује са Јапаном, Великом Британијом, Шведском, Канадом и Швајцарском како би размотрила даље могућности у ван-доларској међународној трговини.

          Ако имамо у виду да је од Џорџа Буша SWIFT коришћен у сврхе рата против тероризма кроз Treasury’s Terrorist Finance Tracking Program (TFTP), имамо у виду који је значај ових поремећаја. За то време, аутори тврде да ће Кина градити своју финансијску и платну инфраструктуру дуж свој Појаса и пута, те да ће ту гарантујући неопходну сигурност у финансијским трансакцијама, нужно доћи у посед свих оних података, који би је у систему рата санкцијама (што је до сада било ексклузивно оруђе америчке дипломатије) учинило незаобилазним саговоником.

          У таквој ситуацији, аутори сугеришу да су Федералне резерве претерано неактивне. Лајел Брејнард, један од гувернера у управном одбору Федералних резерви наводи које су препреке за емитовање дигиталног долара. Наиме, потребна су законска овлашћења, потребан је оперативни капацитет у смислу технолошке инфраструктуре и потребна је стратегија којом би се утврдило на који начин ће Америка тада модификовати своју финансијску политику. Ситуацију ескалира употреба економије као оружја, како каже Економист, што се очитује од времена Обамине и Трампове администрације, нарочито. Бивши секретар Трезора, Џек Ло, каже да би „претерана употреба санкција могла делегитимисати Америку као лидера светске економије, па тиме и поткопати саму ефективност санкција“.

          Напослетку, аутори (обојица са харвардске Кенедијеве школе) сугеришу да би доносиоци одлука у САД што пре морали да се суоче са реланим проблемом који се огледа у чињеници да се дигитализација финансијског поретка врши, и да се дешава мимо САД. Тиме би САД морале да се позабаве, и да нађу начин да сачувају досадашњу репутацију у фрагментираном систему остваривања финансијских трансакција на светском нивоу, уместо да дозволе да друге силе диктирају своје услове.

Извор: Foreign Affairs